Sve je počelo 1967. godine kada je 1. IU miting organizovao Akademski auto-moto klub. Aktivisti ovog kluba tada nisu bili svesni da će im se snovi ostvariti i da će IU reli postati tradicionalno i najznačajnije automobilsko sportsko takmičenje na prostoru bivše Jugoslavije i šire, računajući i šampionat Evrope.
Od 1988. godine organizacija ovog reli događaja poverena je Auto-moto savezu Srbije, koji veoma uspešno vodi IU reli, dovodeći ga do koeficijenta 10, najvećeg koeficijenta regionalnog takmičenja u ovom delu Evrope.
O obimu i veličini organizacionih poduhvata i napora uloženih u ovaj najznačajniji reli događaj u zemlji, od prvih kilometara do danas, govore same za sebe.
Najduža ruta relija bila je 2.522 km, 1972. godine, prve godine u kojoj su osvojeni bodovi za Evropsko prvenstvo. Najveća ukupna dužina brzih etapa iznosila je 435 km, a istovremeno je najveći broj brzih etapa - njih 44, vožen 1985. Najveći broj posada primljenih na start bio je 115, na 12. IU. Reli, a najmanji broj posada koje su završile reli – njih samo 9, zabeležen je 1976. godine.
Da pomenemo samo neke od poznatih reli vozača - učesnika i pobednika IU relija: Pinto, Verini, Klajnt, svi šampioni Evrope, zatim Rusling, Kvaisar, Blahna, Ferjanc, Krupa, Kizmić, Vitman, Božić, Paliković, Savić , Volkan Isik, Kazaz, Petrov, Kolev, Iliev, Jereb, Dončev. Jedina ženska posada koja je pobedila na reliju bila je posada Donatele Tominc, kao vozač, i Gabrijele Mamolo, kao suvozačice, iz Italije, čija je pobeda zauvek upisana u knjige relija.
Itinereri IU relija obuhvatali su puteve po celoj bivšoj Jugoslaviji, a početak relija je, pored ostalih mesta, uključio Portorož, Kopar, Poreč, Bosanski Brod, Tivat, Sarajevo, Beograd, Užice, Bajinu Baštu itd.
41. izdanje relija je 2008. godine preimenovano u SRBIJA RALLI.
