GOČ

Otkrij tajne prirode

Goč, zvanično najšumovitija planina u Srbiji, koja decenijama, bogatom florom i faunom, privlači ljubitelje netaknute prirode. Goč je posebno zanimljiv studentima šumarstva, jer po raznovrsnosti biljnog sveta i endemskih vrsta, važi i za jednu od najbogatijih planina Balkanskog poluostrva.

Bogata vegetacija koja krasi svaki delić ove planine, vidikovci sa kojih se, doslovce, vidi pola Srbije. Sa vidikovca Krst se pruža prelep pogled. Kada je lepo vreme, mogu se videti Kopaonik, Rtanj, Gledićke planine i Rudnik. Ovaj vidikovac je jedan od onih gde ćete poželeti da napravite mnogo fotografija, ne biste li nekako tu lepotu poneli sa sobom.

Vidikovac Krst

Jezero Selište

Jedan od glavnih simbola Goča jeste veštačko jezero Selište, na lokalitetu Gvozdac. Napravljeno je za potrebe snabdevanja vodom stanovnika Vrnjačke Banje, pa je nažaost, zbog karakteristične namene, zabranjeno kupanje i pecanje u jezeru, ali je tokom letnjih meseci, vrlo popularno za organizovanje izleta i omiljeno mesto kampera.


Poseban doživljaj ove neobičajeno pitome planine, daju i restorani u okviru kojih se nalaze ribnjaci sa čuvenom gočkom pastrmkom, gde na licu mesta možete uživati u hrani i ambijentu po pristupačnim cenama.

Kajmak i sir, ali i domaća ,,grejana” rakija, lepinje na drva, samo su neki od specijatita, zbog kojih ćete, ako ste gurman, poželeti da se vratite na ovu planinu.


Pešačke staze

Ljubitelji prirode dobili su pešačke staze na Goču. U saradnji sa Avanturističkim centrom trasirane su i uređene staze, a onda uz pomoć Outdoor kluba „Spartan warriors“  posao je završen postavljanjem 30 tabli.

1. Vrh Krst – Dužina: 1.35 km

Ukupan uspon (elevation gain): 102.3 m

Vreme potrebno za prelazak (okvirno za rekreativce): 45min-1h

Pešačka staza do vrha Krst na Goču, pogodna za šetnje kako za sportiste i rekreativce tako i čitave porodice.

2. Centar Goča – jezero Selište – Dužina: 6.28 km

Ukupan uspon (elevation gaim): 147.0 m

Vreme potrebno za prelazak (okvirno za rekreativce): 1h30min-2h

Kružna pešačka staza do jezera Selište na Goču, pogodna za šetnje kako za sportiste i rekreativce tako i čitave porodice.

3. Jezero Selište Mala – Dužina: 2.35 km

Ukupan uspon (elevation gain): 70.0 m

Vreme potrebno za prelazak (okvirno za rekreativce): 45min-1h

Pešacka staza Jezero MALA, kružna staza oko jezera Selište, idealna za porodicnu šetnju ili šetnju rekreativaca koji žele da jezero sagledaju i fotografišu iz svih uglova.

4. Jezero Selište Velika – Dužina: 5.15 km

Ukupan uspon (elevation gain): 142.6 m

Vreme potrebno za prelazak (okvirno za rekreativce): 1h-1h30min

Pešačka staza Jezero VELIKA, kružna staza oko jezera Selište, idealna za planinarsku šetnju za nešto spremnije kako sportiste, tako i rekreativce. Staza vodi uz samo jezero Selište, ali i kroz prelep, šumski ambijent planine Goč.


Crkva Uspenija Presvete Bogorodice

U mestu Stanišinci na Goču, nalazi se crkva Uspenija Presvete Bogorodice. Ušuškana na ovoj prelepoj planini, predstavlja mali raj.


Manastir Svetih vračeva Kozme i Damjana

Manastir Svetih vračeva Kozme i Damjana je u gornjem toku Rasine, pored sela Pleš, na 922 metra nadmorske visine. Smatra se da je manastir svetih vračeva (lekara) Kozme i Damjana u selu Pleš podignut oko 1420. godine i njegova izgradnja vezuje se za Radiča Postupoviča vladara koji je sagradio srednjevekovni grad – tvrđavu pod nazivom Koznik u neposrednoj blizini manastira.


Koznik

Na nepunih sat vremena vožnje iz Vrnjačke Banje ka Aleksandrovcu, putem koji vodi preko Goča, nalazi se istorijsko blago Srbije, Koznik, danas delimično konzerviran i pod zaštitom republike kao spomenik kulture od velikog značaja. Smešten je na uzvišenju iznad reke Rasine i kao takvo utvrđenje dominira okolinom. Istorijski podaci Koznik vezuju za Radiča Postupovića, velmožu despota Stefana Lazarevića.


Uzvišenje na kome je sagrađen Koznik sa tri strane je okruženo oštrim stenama što ga čini izuzetno nepristupačnim. Samo utvrđenje je nepravilnog oblika i prati konfiguraciju terena, a čini ga osam četvorostranih kvadratnih kula koje su razmeštene na približno istom rastojanju. Tragovi građenja u Moravskom stilu govore da je Koznik najverovatnije sagrađen u vreme vladavine kneza Lazara Hrebeljanovića (1371-1389).